Sunday, July 15, 2012


Сергей Гандлевский. Фото Дмитрия Белякова (1995) 

Sergey Gandlevsky (b. 1952) is a classicist by his style. However, he is certainly a member of the Russian avant-garde according to his social contacts and the time of his appearance on the literary scene (mid-80s, the perestroika time). None, since Yesenin, his namesake, expressed alcoholic microcosm of the Soviet society with such literary power. 


Sergey Gandlevsky

Stanzas (fragment) 

                                                                      To the memory of my mother 

Speak. What you want to declare? Not whence,
River barges cross the city by the way of sun tracks,
Or through two-thirds of June, till the Solstice,
On the toes, summer has reached to the light.
Or the spirit of Lindenblum in the heat of the plazas,
Or the thunder from all corners of Earth in July,
That the narrative needs some idea in stanzas,
Some definite reason—but that is a lie.

Listen, watermelons rot in some grocery store,
Down the street corner bang empty wooden box-sieves,
The wind brings the exchange of the trains from the suburbs
And the pavement archives yesterday’s leaves.
Throw the Rubik’s cube on asphalt—not worth a damn,
All calculations in vain, eat your grapes in the rain.
At your quiet backyard you’ll observe then
What will happen to you on the peaks in the abyss of Hell.

Go, as always you went. When your nightly existence,
Sometimes during the rain will be touched by a branch
Through the glass, darkly, by Judah’s tree which persistently
Peeks through the window sill, washed by proverbial mother.
But despite low level of your measured IQ,
I have noticed through vessel with a teen-weenie hole,
How, the sand pours with memorial “phew”,
Hourglass is a simple device but endless in its melancholy.

Kick the floor, waste your rage as a sage, you rascal,
Wasted creep with immutable three-legged railing.
The transparent ghost jet fire breathed in the sky,
Atmospheric ozone penetrates through the roof of my dwelling.
Static stings from the furniture—once—and again,
Speak! As if under torture, neither script, nor the stages,
If you hireling-schmireling, keep such acclaim
For these squeaky times and God-forsaken places.

……


Стансы.

                                                                        Памяти матери


I

Говори. Что ты хочешь сказать? Не о том ли, как шла
Городскою рекою баржá по закатному следу,
Как две трети июня, до двадцать второго числа,
Встав на цыпочки, лето старательно тянется к свету.
Как дыхание липы сквозит в духоте площадей,
Как со всех четырех сторон света гремело в июле?
А что речи нужна позарез подоплека идей
И нешуточный повод _ так это тебя обманули.

II

Слышишь: гнилью арбузной пахнул овощной магазин,
За углом в подворотне грохочет порожняя тара
Ветерок из предместья донес перекличку дрезин,
И архивной листвою покрылся асфальт тротуара.
Урони кубик Рубика наземь, не стоит труда,
Все расчеты насмарку, поешь на дожде винограда,
Сидя в тихом дворе, и воочью увидишь тогда,
Что приходит на память в горах и расщелинах ада.

III

И иди куда шел. Но как в бытность твою по ночам,
И особенно в дождь, будет голою веткой упрямо,
Осязая оконные стекла, программный анчар
Трогать раму, что мыла в согласии с азбукой мама.
И хоть уровень школьных познаний моих невысок,
Вижу как наяву: сверху вниз сквозь отверстие в колбе
С приснопамятным шелестом сыпался мелкий песокю
Немудрящий прибор, но какое раздолье для скорби!

IV

Об пол злостью, как тростью, ударь, шельмовства не тая,
Испитой шарлатан с неизменною шаткой треногой,
Чтоб прозрачная призрачная распустилась струя
И озоном запахло под жековской кровлей убогой.
Локтевым электричеством мебель ужалит и вновь
Говори, как под пыткой без школы и без манифеста,
Раз тебе, недобитку, внушают такую любовь
Это гиблое время и Богом забытое место.

V

В это время вдовец Айзенштадт, сорока семи лет,
Колобродит по кухне и негде достать пипольфена.
Есть ли смысл веселиться, приятель, я думаю нет,
Даже если он в траурных черных трусах до колена.
В этом месте, веселье которого есть питие,
За порожнею тарой видавшие виды ребята
За Серегу Есенина или Андрюху Шенье
По традиции пропили очередную зарплату[.]

VI

После смерти я выйду за город который люблю,
И подняв к небу морду, рога запрокинув на плечи,
Одержимый печалью в последний простор протрублю
То на что не хватило мне слов человеческой речи.
Как баржа уплывала за поздним закатным лучом
Как скворчало железное время на левом запястье,
Как заветную дверь отпирали английским ключом…
Говори. Ничего не поделаешь с этой напастью.

                                                                        1987

No comments:

Post a Comment